Nedelja je, dan koji bi, u teoriji, trebalo da bude nešto sporiji. Ipak, već čujem njene korake. Hoda pažljivo na prstima, da nikome od nas ne poremeti najlepši jutarnji san. Krajičkom oka je posmatram i čujem kako kroz smešak, lagano pevuši dobro poznatu numeru “Easy (Like Sunday Morning)”.
Ali, dok ja već lagano ispijam prvu jutarnju kafu, gledam kako moja žena već uveliko „živi“ taj dan kao da je ponedeljak. Ovog puta imam vremena da ispratim sve što nam se nekako podrazumeva da ona uradi, jer njoj često nedelja nije ista kao i ostalim članovima porodice.
Veš je već u mašini. Telefon zvoni. U jednom trenutku proverava poruke, u drugom razmišlja šta ćemo za nedeljni ručak, usput organizuje sitnice po kući i već planira narednu nedelju.
I onda shvatim – nedelja za nju nikad nije pravi odmor. Deca i ja se nekako uvek neopravdano izvučemo od regularnih obaveza, a ona je zapravo taj kapetan našeg broda u kog imamo bezgranično poverenje. U nekom trenutku samo zastane na kratko, otvori frižider, uzme nešto na brzinu i nastavi dalje, opet brinući o svima nama, da li imamo sve što nam je potrebno. Kao da je to najnormalnija stvar na svetu.
Gledam to i pomislim – možda je baš danas dobar dan da joj makar jednu stvar olakšam, a da ne bude kliše, eto samo zbog praznika. Danas je 8. mart. Poklon će je svakako sačekati. Želim ovoga puta da uvedemo naš mali ritual, koji ćemo i nadalje praktikovati.
Brzo tražim rešenje koje ne zahteva sat vremena u kuhinji. Nešto što je ukusno, lagano i spremno za par minuta. U frižideru već imamo ono što treba: Dimmidisi Fit Mix salatu, svežu i hrskavu, savršenu za brz i zdrav obrok.
Dok ona završava još jednu malu obavezu, ja već planiram nastavak. Na šporetu se greje Dimmidisi čorba, a za svaki slučaj pripremam i veggie burger koji može biti brz, ali ukusan dodatak ručku. Uz to ide i čaša svežeg soka. Ništa komplikovano. Ali, dovoljno da se pretvori u mini pauzu koju ona obično preskoči. Zato odlučim da uradim još nešto – da za promenu nedeljni ručak ne bude njen projekat.
Sto je postavljen, sve je spremno. Deca su pomogla oko poslednjih sitnica, a kad ona konačno uđe u kuhinju, prvi put tog dana nema šta da organizuje. Može samo da sedne.
Na stolu su sveže salate, topla čorba, veoma ukusan obrok koji je doduše pripremio Dimmidisi, a nama je preostalo da za nju sve to lepo serviramo. Uz osmeh, deca i ja smo zaključili da imamo sjajnog partnera koji je uvek tu za naš zdrav, kompletan i preukusan jelovnik, i da osmi mart može biti svakoga dana. Važna je pažnja.
Jer, ponekad je najbolji poklon upravo to da na trenutak preuzmemo brigu – i podsetimo je da mali rituali brige o sebi mogu da počnu jednim kvalitetnim obrokom u kom je ljubav uvek osnovni začin.
