Otkrijte sa nama istorijat i svojstva spelte.
Ovo je verovatno prva vrsta žita koju je uzgajao čovek. Prema nekim studijama, poreklo spelte može se pratiti od neolita. Zato je bila glavni junak revolucionarne tranzicije koja je obeležila ovo doba: prelazak sa načina života zasnovanog na lovu i sakupljanju na sistem koji karakterišu poljoprivreda i uzgoj.
Ali nije samo njena milenijumska istorija ono što ovu vrstu pšenice čini vrednom pažnje. Naime, spelta je odličan sastojak za različite vrste jela, kako zimi, kao sastojak supa i čorbi, tako i leti, u salatama i hladnim jelima. Osim toga, u gastronomskim tradicijama nekih italijanskih regija, testenine, hleb i fantastični dezerti prave se od speltinog brašna.
Vekovima u senci ostalih vrsta pšenice – bolja sa stanovišta prinosa u proizvodnji i lakša za preradu – spelta je poslednjih godina dobila novi zamah i konzumira se kako neoljuštena, odnosno integralna, tako i oljuštena koja se brže kuva i vari.
Benefiti spelte
Konzumacijom spelte pravimo rezerve proteina i vlakana koji, između ostalog, pomažu u inhibiciji apsorpcije holesterola u crevima. Ali ne samo to: spelta sadrži i vitamine B grupe i mineralne soli. Ima visok sadržaj fosfora, kalijuma, magnezijuma i kalcijuma.
Energetska hrana (nije slučajno što je u starom Rimu bila hrana legionara), spelta ima nizak glikemijski indeks i malo kalorija, što je čini idealnom za one koji slede hipoglikemijsku i niskokaloričnu dijetu.
Zanimljivost
Starorimski istoričar Plinije Stariji, u delu „Naturalis historia“, navodi speltu kao prvu hranu drevnog Lacija. U stvari, za Rimljane je to bila osnovna namirnica, toliko da su je smatrali dragocenom robom za razmenu i nudili je na poklon bogovima koji su štitili useve.
Možete je pronaći u …
Ako želite da isprobate ukusan recept zasnovan na spelti, zaista morate da probate DimmidiSì čorbu „Ukusi Toskane“, hranjivo i ukusno jelo, tipično za teritoriju centralne Italije.
